7 duhovnih zakona za roditelje

Ako želite da budete duhovni učitelji svojoj deci, morate da se posvećujete duhovnosti svakodnevno.

sedam_duhovnih_zakona_za_roditelje

Kada svesno uskladite svoj život sa duhovnim zakonima, zapravo tražite od univerzuma da vas podrži pružajući vam uspeh i izobilje. Nakon fantastičnog uspeha knjige „Sedam duhovnih zakona uspeha“ namenjene ljudima koji žele da postignu uspeh, Deepak Chopra nam pokazuje kako nas „Sedam duhovnih zakona“ mogu dovesti do iskustva duhovnog zajedništva s porodicom, tako da sa svojim najbližima možemo da podelimo beskonačno bogatstvo nevinosti i ljubavi.

1. Sve je moguće.
2. Dajte ono što najviše želite da vam se vrati.
3. Kada napravite izbor, vi menjate budućnost.
4. Nemojte reći ne – prepustite se (go with the flow).
5. Svaki put kada nešto tražite ili želite, vi sadite seme.
6. Uživajte u putovanju.
7. Ovde ste sa razlogom.

Najveći izazov za roditelje je kako preneti svaki od „Sedam duhovnih zakona“ ne kao pravilo ili kruti princip već kao način gledanja na život. Ako želite da budete duhovni učitelji svojoj deci, morate i sami da se posvećujete duhovnosti svakodnevno. Slabosti i snage našeg duhovnog života se ogledaju u načinu na koji pristupamo roditeljstvu.

 

Pripremila: Maša Radanovi
Advertisements

Šarenija strana prosvetarenja :)

51Oq0244UDL._SY300_

Zahvalna sam za …

1. uvek veliku i tešku torbu koju nosim

Torba je simbol našeg posla. Riznica papira, priprema, dečijih radova, mesečnih, nedeljnih programa, portfolio, pa onda još i još papira, članaka, naravno peratonica (gumica, olovaka, šarene hemijske prema kojima sad već i sami znaju da procene svoja postignuća), tu je i mnoštvo administrativnih papira koji kriju odgovore ko, kuda, kako i gde. A opet kad pomislim na hiljade i haljade nezaposlenih meni je moja torba veoma draga.

2. ponedjeljak ujutru …

jer oni dolaze nakon vikenda i praznika. Nije svako dovoljno srećan da ima vikende i praznike slobodne. Mnogi od ljudi iz naše okoline rade za različite praznike, nedeljom, čak i državnim praznikom. U toku naporne nedelje, kojih ima, imaš čemu da se raduješ. :)

3. ustajanje u rane sate …

jer se ide na posao rano, znači da možemo i završiti posao dosta ranije nego drugi. Ali, naš posao se ne završava u školi, kao što neko ko “posmatra sa strane” to vidi.  Većina nas radi kod kuće, noću i vikendom. Četvoročasovno radno vreme o kojem se govori, zapravo je celodnevno veoma često. Brinem, tražim, čitam, pišem, sastavljam, ispravljam, istražujem i tako do duboko u noć. Nama radno vreme ponekad započinje nakon večere ;)

4. roditeljske sastanke …

jer su prilika da povežem učenike i roditelje, da roditelj postane aktivni član te male zajednice. Da bi roditeljski bio uspešan, učitelj treba da čita stručne knjige, priprema radionice, izrađuje prezentacije i intenzivno mislim na njih 27 i sve roditelje.

5. glasne učionice …

što znači produktivnost ili u mom razredu se nešto događa i radi. Ponekad smeta, ali oluja ideja dovodi do nekih posebnih i drugačijih ciljeva, pa samim tim i do velikih pomaka u obrazovanju. S druge strane  iz godinu u godinu glasnije i sam učitelj počne da govori. ;)

6. hrpa nepročitanih knjiga na stolu …

je dokaz da želimo sve pročitamo i naučimo, ali vremena nikad dovoljno. Uvek se vodimo rečenicom: sposobnost čitanja čini moj život boljim. I dalje kupujemo hrpe knjiga godišnje, tražimo ideje, nove poglede, štampamo zanimljive članke i odlažemo ih na novu hrpu na stolu, podvlačimo važno, zapisujemo linkove, a hrpa raste svakim danom…

7. uvek pristiglu poštu u inboxu …

koji označava našu sposobnost za komunikaciju. Od svih e-mailova i dopisivanja koje smo dobili, posebno cenim one od divnih koleginica sa pripremama i idejama, kojima žele da mi rasterete vikend i kao najmlađoj daju više “vremena za uživanje”.

8. časovi koji ne slede knjigu, niti program …

jer to znači da učenici  razmišljaju i žele da nauče na drugačiji način. Tome treba dorasti. Volimo da menjamo stvari, volimo da učitelj nije centar svega nego dete, pa da i ja taj dan podredimo njihovim potrebama i znatiželji nego svim papirnatim programima školstva.

9. Izazovan učenik…

Takav učenik nas tera da postanemo bolji učitelji. Tera nas da svet gledamo drugačijim očima, da spoznamo više o sebi, da naslutimo gde su nam granice i koja je naša sposobnost. Teško je živeti u njegovim cipelama, ali svaki nas korak takvog učenika učini boljim čovekom.

10. Praznici…

Letnji, zimski, prolećni….dani u kojima i više radimo nego u toku nastavne sedmice. Leti se prave planovi, čitaju udžbenici od korica do korica, povezuju gradiva i teme, korelacije, rad, rad i rad…Zima je rezervisana za ispunjavanje papirologije i administracije koja se nakupi, a koja zahteva pisaniju, istraživanje, usavršavanje se i doživotno učenje.

Disciplinovano roditeljstvo

O RODITELJSTVU -zašto je važno detetu reći NE, ali i prihvatiti njegovo

I roditelji se pitaju - Logo transparentni

Pravila i ograničenja su osnovni instrumenti razvoja i vaspitanja dece. Ali, mališani vrlo ranu počnu da se suprotstavljaju. Zato je neophodno znati kada i kako upotrebljavati DA i NE u porodici. Evo šta o tome kažu psiholozi.

U poznatoj knjizi dečijeg psihiloga Aše Filips „Zašto je važno detetu reći ne“ podvučena je važnost ograničenja i pravila kao osnovnih instrumenata za razvoj i vaspitanje dece i odraslih. Autorka knjige tvrdi da je zabrana osnovni deo odnosa između roditelja i dece. Znati reći NE u pravom trenutku je neophodan uslov za zdrav razvoj ličnosti mališana. Pre svega, roditelj je pozvan da prepozna svoj lični edukativni stil i da sebi mogućnost da uskrati i dozvoli nešto detetu.

Inteligentni koncepti ovog tipa pedagogije se, međutim, često koriste na neadekvatan način. Oni se uzimaju kao izgovor da se opravdaju zabrane i beskompromisna ponašanja odraslih. Koriste se da bi se dao autortitet nepotrebnim zabranama kao i dozvolama u momentima kada roditelji ne žele da slušaju objašnjenja i priče, nervozni su i sl. Tada roditelji popuštaju ili izvrdavaju po istom kriterijumu – odgovaraju na osnovu trenutnog hira, da bi rešili detetov problem a da se ne stave stvarno u njegovu situaciju.

Dečije NE njima pomaže da se razvijaju

Puno, možda i previše, se piše o tome koliko je važno da roditelji kažu NE deci. Potcenjuje se važnost dečijih protesta. I NE koje deca govore njima pomažu da se razvijaju. Psihologija podvlači važnost ove činjenice već od druge godine života deteta. Nesumnjiva je vrednost suprotstavljanja u adolescentskom periodu da bi dete postalo samostalno. Jer, na kraju krajeva, zabrinjavajuće je i ako deca ne umeju da kažu NE. Dete koje je uvek poslušno, koje roditelji mnogo vole, uglavnom je pokorno, želi da se sviđa svima, plaši se prisustva odraslih i uskraćena mu je mogućnost izražavanja.

Tokom analize dečijeg buntovnog ponašanja, nemoguće je izostaviti ponašanje roditelja. Ono može indirektno da utiče na uznemiravajući način. Potrebno je osvetiti se svim „lošim stvarima“ koje je dete primilo na emotivnom planu, nesposobnosti da se tolerišu frustracije, previše strogom vaspitanju, nemogućnosti mališana da bude ono što se od njega traži, konfliktnim porodičnim situacijama – može postojati mnogo skrivenih motiva koji objašnjavaju NE kod dece. Ali, u većini slučajeva, zavisno od intenziteta i uzrasta, možemo normalizovati „neprijateljska“ ponašanja, čak i ako nam se to čini teško. Imajte na umu da deca imaju pravo da odbiju da nešto urade, kažu, da se ponašaju na određeni način, ponove ono što tražimo itd. Roditelji ponekad i previše pokušavaju da se ubace u detetov život, i o tome treba voditi računa. Uradi ovo, nemoj to da govoriš, prestani, jedi, igraj se. Rekacija na hiperkontrolu može biti inhibicija ili odbrana koja vodi tome da se svemu suprotstavlja. Potrebno je detetu dozvoliti da živi svoj uzrast: bolje je ponekad dozvoliti da se dete ponaša i „loše“ nego braniti i tražiti žrtvu od njega. Nisu sva deca ista: nekima može biti teže ili su jednostavno sporija u privikavanju na promene, na pravila, sporija u odgovaranju na zahteve, poređenja sa drugima, da da nemaju nikakvu patologiju.

Instrument afirmacije

Dečiji NE, iako imaju različita značenja, smatraju se instrumentima afirmacije (samo-potvrde), pre nego hirom. Nema mnogo koristi od strogog ponašanja pred negacijama deteta. Time se ono samo još više oseća neshvaćenim i potvrđuje mu da je za pobedu potrebno koristiti snagu, vršiti pritisak, nametati svoje. A ono što njega zanima i šta ono misli, to nikoga ne interesuje. Iza svakog „lošeg“ ponašanja deteta, uvek se mogu naći kontradiktornosti roditelja koje su neadekvatne za sinhronizaciju sa realnim potrebama deteta.

Koliko DA je potrebno sa roditeljske strane?

Biti roditelj koji voli da uspostvlja pravila ne znači odgajanje osobe koja želi da živi po pravilima. Kada roditelji mnogo puta govore NE, njih dete čuje samo kao zvuke u pozadini, oni za njega nemaju značenje i ono ne reaguje. Na sreću, jer da ih ima puno i da funkcionišu, ona bi dete ugušila. Treba razmisliti, sa druge strane, sa koliko DA se obraćamo deci, ne da bismo im nešto dopustili već da bismo ih podržali, oni DA koji poručuju „DA tome kakav si“, „DA,sviđaš mi se“, „DA, razumem te“, „DA, u redu je iako se ne slažem sa onim što mislis“, „DA, dobro mi je sa tobom čak iako te u nekim trenucima ne podnosim“.

Promena rekacije sa NE na DA u cilju poboljšanja odnosa

Odnos između roditelja i dece ne može da se zasniva na „Zna se ko kosi a ko vodu nosi“ principu. A često se roditelji baš na to koncentrišu. Da bi se dobro odgojila i vaspitala jedna osoba, ona se mora osećati voljenom i shvaćenom, to mora biti odnos zadovoljavajuć za obe osobe. Verovanje da pravila moraju da postoje kako bi se uštedeo napor razmatranja svakog problema, može biti neprijatelj svestranog i kreativnog odnosa punog razumevanja, bliskosti i empatije sa sopstvenim detetom, van okvira DA i NE.

Koliko vi često detetu govorite NE a koliko DA? Umete li da odredite meru?

Izvor:

http://www.najboljamamanasvetu.com/2014/02/zasto-je-vazno-detetu-reci-ne-ali-i-prihvatiti-njegovo/

5 osnovnih roditeljskih veština

1. PAŽLJIVO SLUŠAJTE

(kada se obraćate detetu budite jasni, precizni i recite suštinu – to je osnovno pravilo komunikacije)

2. BUDITE DOSLEDNI

(nemojte se kolebati u tome šta govorite i kako postupate)

3. BUDITE ISTRAJNI

(pre nego nešto kažete, razmislite, a zatim uradite to što ste rekli jer u suprotnom nećete biti ozbiljno shvaćeni)

4. SAČUVAJTE STRPLJENJE I SAMOKONTROLU

(strpljivost znači spremnost da nečemu posvetite više vremena nego što je potrebno da se to uradi – ova vrlina se izgrađuje, a to zahteva mnogo vremena i truda)

5. NAUČITE DA UPRAVLJATE PONAŠANJEM

(uposlite besposlene rukice, posvećujte deci mnogo pažnje i pohvaljujte ih)

Tozinice ;)

Pre nego ću „zaploviti“ u „prosvetarske vode“, slušala sam dosta o zbornici i tzv. „ženskom kolektivu“. Kako sam neko ko svoje emocije voli da opisuje bojama, za mene je zbornica bila jedna od milion nijansi sive. Sve dok…nisam došla u Tozinu školu i obogatila svoj život predivnim curama:) koje su me primile u svoj tim raširenih ruku. Smeh koji se čuje duž hodnika, razmena ideja, razgovor o svakodnevnim nedoumicama, saveti za „šta-god“, „vetar u leđa“…pronašla sam na jednom mestu, u nekolicini ljudi. Zahvaljujući svemu rečenom, radujem se svakom odmoru, susretu, novom radnom danu…čak i radne subote prođu na naš način veselije. Potrudiću se da ovaj podkutak mog kutka:) posluži ostalim kolegama u daljem radu i razmeni iskustava. Čekam vas sve, na „odmoru“. 🙂